Burnout (sindrom sagorevanja) nije samo fizički umor, već stanje koje nastaje kada osoba koristi rigidne nesvesne obrasce ponašanja i ignoriše svoje stvarne potrebe. To je prolongiran odgovor na hronični stres na random mestu. Najizraženiji je u pomagačkim profesijama, ali ni druge profesije nisu imune.
Uključuje:
- Emocionalnu iscrpljenost-doživljaj preopterećenosti i iscrpljenosti radom, gubitak energije i opštu slabost,
- Depersonalizaciju-razvoj bezličnih, bezosećajnih stavova prema klijentima, potrošačima, kolegama i gubitak idealizma na poslu,
- Osećaj niskog ličnog postignuća-doživljaj nedostatka kompetentnosti i lične ostvarenosti, osećanje profesionalnog neuspeha.
TA-transaciona analiza, Frojdenberger i Bek (Freudenberger & Richelson) definisali su 12 stadijuma burnouta i objasnili kako se razvija. Osoba kroz postepeno gašenje svesnog Odraslog a pod uticajem Kritičkog Roditelja prelazi u rigidne, samodestruktivne Skriptne mehanizme (drajvere).
- Opsesivno dokazivanje vrednosti; pojačava se ambicija, aktiviran je drajver “budi jak” I “budi savršen” osoba dokazaje svoju vrednost,
- Forsiranje rada; osoba radi sve jačei više, ne ume da delegira posao, aktivira se drajver “Trudi se”
- Zanemarivanje sopstvenih potreba; osoba ne spava, ne jede, ne druži se, aktivira se „Ne osećaj (sopstvene potrebe)“
- Potiskivanje konflikata; osoba razvija izbegavajuće ponašanje, uviđa da nešto ne valja ali krivi rokove, situacije i izbegava da se suoči sa problemom
- Revidiranje vrednosti; posao postaje jedino merilo vrednosti, porodica, hobiji prijatelji se potpuno odbacuju,
- Poricanje problema; osoba sebe vidi kao žrtvu, razvija cinizam i netoleranciju,
- Povlačenje; osoba nema društveni život, okreće se alkoholu, hrani ili lekovima radi brzog olakšanja,
- Promene ponašanja; okruženje primećuje da je osoba apatična, agresivna, promenjena do neprepoznatljivosti
- Depersonalizacija; osoba shvata da njen život gubi smisao, sebe i druge ljude vidi kao robote koji samo izvršavaju posao, nastupa sivilo,
- Unutrašnja praznina; doživljava duboke unutrašnje praznine i pokušava kompulsivnim ponašanjem da popunjavanja te praznine.
- Depresija; soba ima osećaj potpune iscrpljenosti, ravnodušnosti i beznađa,
- Sindrom sagorevanja; potpuni mentalni i fizički kolaps, akutna faza koja zahteva hitnu medicinsku i psihološku pomoć.
Tipovi ličnosti skloni sindromu sagorevanja
Osobe koje su po tipu ličnosti sklone sindromu sagorevanja su hiperadaptirane, preokupirano uključene sa pokroviteljskim ponašanjem.
Hiperadaptirana osoba otpisuje sopstvene potrebe za zaštitom, očuvanjem psihofizičkih resursa i ne zna da kaže NE. Sebe prihvata samo uslovno, dok pomaže drugima,” Drugi su bolji i važniji od mene”. Potisnula je osećanje tuge i gubitka, identifikuje se sa ulogom žrtve i žudi za danom kada će biti voljena i cenjena.
Preterano uključena, preokupirana poslom osoba, svo vreme provodi u kontekstu posla, potpuno je isprepleten lični i profesionalni život. Često su takve osobe izgubile smisao života, potisnule su svoj očaj i dominira osećanje bespomoćnosti. Nada se da će doći dan kada će reći sebi: “preživela sam”.
Ponekad je situacija i drugačija, osoba sumnja da bilo ko može da uradi posao tačno i precizno kao ona, jer drugi nemaju sposobnosti, obrazovanja, kompetencija i resursa da rade kao ona. Osoba ima uverenje da su drugi ljudi nesposobni I da ih treba zbog toga kontrolisati a u osnovi je potisnuto osećanje straha i užasa. Osoba živi sa ubeđenjem “na kraju ćete svi videti da sam u pravu”.
Psihološke igre
Ove osobe često ulaze u dramski trougao (Karpmanov trougao) ulogom Spasioca. One preuzimaju tuđe odgovornosti, rešavaju probleme kolega ili ukućana, zaboravljajući na sebe. Kada se umore, a okruženje to ne prepozna, Spasilac lako prelazi u poziciju Žrtve sa osećanjem ogorčenosti.
U psihoterapijskom radu cilj je na otkrivanju, dekontaminaciji skripnih zaključaka (ranih odluka i donošenju novih odluka koje promovišu autonomiju, samonegu, spontanost, bliskost i intimnost.
Razmislite, ako ste se pronašli u ovome, možda je vreme da potražite pomoć!
