Anksioznost se najčešće definiše kao slobodno lebdeći strah ili strepnja. Važno je razlikovati STRAH, kao psihološku reakciju nervnog sistema na realnu opasnost od ANKSIOZNOSTI, kao psihološke reakcije nervnog sistema na anticipiranu (unapred stvorenu sliku) opasnosti ili preteći doživljaj. Kada postoji stvarna opasnost naše telo i psiha reaguju tako što se zalede, bežimo ili se borimo. Kada opasnost realno ne postoji, kada je ona samo u našoj glavi, onda se javlja anksiozni poremećaj i naše reakcije su intenzivnije i učestalije od uobičajenih.
Anksioznost je najčešći mentalni poremećaj, može se razviti u svakom uzrastu, i statistika pokazuje da se javlja u 30% populacije u nekom trenutku života. Žene su te koje češće obolevaju. Anksiozni poremećaj prati intenzivni osećaj straha koji osobu remeti u svakodnevnim aktivnostima.
Nastanak anksioznosti
Kao i za druge mentalne poremećaje i za anksioznost uzrok nije jednostavan i jedinstven. Uzrok je kombinacija genetskih, naslednih, i sredinskih faktora. Bez obzira na postojanje anksioznog poremećaja u porodičnoj anamnezi, da bi se on razvio potrebni su sredinski faktori, okidači, da bi osoba ispoljila simptome anksioznosti.
Faktori rizika mogu biti:
- Dugotrajno akumuliran stres
- Stres zbog teške bolesti
- Konzumiranje droga i alkohola
- Ličnost osobe
- Anksioznost u porodici
Anksioznost može imati različite oblike. Zapravo postoji više različitih poremećaja anksioznosti:
- Generalizovani anksiozni poremećaj
- Socijalna anksioznost/fobija
- Fobije
- Panični poremećaj
- Agorafobija
- Anksioznost izazvana medicinskim stanjem
- Anksioznost izazvana zloupotrebom supstance
Simptomi anksioznih poremećaja:
- Osećaj nervoze, nemira i tenzije
- Doživljaj nadolazeće opasnosti
- Osećaj slabosti i umora
- Teškoće u koncentraciji
- Poremećen san
- Nemogućnost kontrole brige
- Izbegavanje određenih mesta i situacija
- Doživljaj krivice
- Doživljaj neadekvatnosti
Telesni simptomi anksioznosti su:
- lupanje srca
- napetost mišića
- znojenje
- kratak dah
- vlažni i hladni dlanovi
- pritisak u glavi
- glavobolja
- vrtoglavica
- doživljaj gušenja
- bol u grudima
Uspostavljanje dijagnoze anksioznog poremećaja
Dijagnozu anksioznog poremećaja postavlja psihijatar. Psiholog takođe može ustanoviti da se radi o poremećaju iz spektra anksioznog poremećaja, nakon intervjua i opservacije kao i primenjenih psiholoških upitnika i testova.
Lečenje anksioznog poremećaja
Prva pomoć svakome ko posumnja da ima anksiozni poremećaj je promena životnih navika. Redovna fizička aktivnost, uredan san, smanjenje unosa alkohola, kofeina, energetskih napitaka, zdrava ishrana, boravak u prirodi. Kada sve ovo primenjujete a nema rezultata, sledeći korak je psihoterapija.
Cilj psihoterapije u lečenju anksioznosti
Cilj psihoterapije u lečenju anksioznosti je jačanje sposobnosti podnošenja stresnih životnih situacija. Jačanjem ega se podstiče promena ponašanja u realnom životu, promena iracionalnih misli u racionalne, jačanje samopouzdanja, uvežbavanje komunikacionih veština, razvoj emocionalne inteligencije.
