Najburnije doba života svake osobe je zasigurno tinejdžersko. Period kada dete treba da postane čovek, kada bezbrižnost treba da zameni odgovornost, kada umesto drugih, sami tinejdžeri treba da počnu da donose odluke… Diskrepanca između sopstvenog osećanja moći i realnih kompeticija tinejdžera, kao i društvenih normi i očekivanja koje treba dostići je ogromna. To je period unutrašnjih promena, hormona, kao i fizičkih promene koje idu uz to. Mlada osoba gubi tlo pod nogama, sve je plaši, ima utisak da joj sve poznato izmiče a novo je toliko nepoznato da izaziva snažnu patnju. Tinejdžerima je potreban ventil od škole, učenja, obaveza, izlasci vikendom. Roditelji to shvataju kao bunt, izazivanje, neposlušnost.

Sociološki, svako vreme nosi svoje maxime.
Pedagoški se nameće pitanje da li vaspitavamo na pravi način?
Psihološki – e to je najteže!

Deci je potrebno da im ukažemo poverenje, da oni uvide da im mi verujemo da znaju da se čuvaju lošeg društva, narkotika, alkohola. Da su svesni svih izazova i da oni- tinejdžeri, mogu da se izbore za svoje mesto! A kako će naši mezimci, koje štitimo od svega (prehlade, promaje, “onog sumnjivog sa V sprata”…) naći svoje mesto u društvu? Pa to moraju sami, malo po malo, iz vikenda u vikend.

Ukoliko im ne ukažemo poverenje posledice nisu bezazalene. Šta se događa? Tinejdžeri se okreću svom unutrašnjem svetu, koji koliko-toliko poznaju, gradeći oko sebe granice različitim mehanizmima odbrane, uglavnom neefikasnim. Tako se javlja agresija, koja može biti okrenuta i ka spolja i ka unutra. Spolja okrenuta agresija se manifestuje buntovništvom sa kojim se roditelji teško nose. Mnogo opasnija je agresija koja je okrenuta ka unutra, ka samoj mladoj osobi, koja je vodi u destruktivno ponašanje, samopovređivanje, suicidalne misli, jer je bol nastala životnim stresorima toliko jaka da je mlada osoba smatra neizdrživom.

Često roditelji budu uhvaćeni u zamku, jer “njihovo dobro dete” odjednom postane neposlušno, svojevoljno, svadljivo, lenjo, nezainteresovano… “a sve smo mu pružili, kupili, dali…”

Odjednom, to “fino dete” počinje da pruža otpor na razne načine, počinje da glorifikuje svoje društvo umesto porodice, ignoriše obaveze, izlazi vikendom, eksperimentiše sa narkoticima, alkoholom, gladuje, samopovređuje se, počinje da priča o smrti…

Ne ignorišite ove promene ponašanja vašeg tinejdžera! Uloga roditelja je da pomognu svojim tinejdžerima da pronađu sebe. Razgovarajte sa njima o tome šta osećaju i o čemu misle, i to uvažite. Tako im pomažete da osveste i prihvate svoje unutrašnje procese. Važno je da ovaj razvojni period svoje dece roditelji shvate kao mesto rasta i razvoja, kako tinejdžera, tako i njih samih. Roditelji treba da saosećaju sa nemirom svoje dece, da se sete i svog odrastanja, svojih izazova i da to podele sa njima. Razgovarajte sa decom o njihovim željama, potrebama, planovima.

Ukoliko ovu fazu u životu deteta karakteriše neprestano kritikovanje, kažnjavanje i svađe, sprovođenje roditeljskih planova jer “ja znam najbolje šta je dobro za moje dete”, dete zaključuje da sa njim nešto nije u redu, što vodi u još dublje povlačenje. Takav način vaspitanja razvija ljude niskog samopuzdanja, sklonu anksiozosti i depresiji, povodljive. Ne treba da roditelji budu permisivni, da dozvole sve deci, bez postavljanja granica. Takav način vaspitanja, bez angažovanosti roditelja, stvara ljude bez motivacije i brige za druge, niske samokontrole i često sklone različitim porocima.

Dokazano je da je najuspešniji način vaspitanja kada roditelj svoj autoritet gradi slušajući potrebe i interesovanja svoje dece. Tako vaspitavana deca odrastaju u ljude sa visokim samopouzdanjem, samokontrolom, razvijenom empatijom i dobrim akademskim postignućem. Zato je veoma važno da slušate svoje dete, razgovarate sa njim i uvažite svoje dete! Gradite poverenje, hvalite ispravne postupke svoje dece. Nikada ih ne kritikujte kao bića, već samo pogrešne postupke! To je način da tinejdžeri koriguju svoje ponašanje, na obostrano zadovoljstvo. Time se razvija dobra, zdrava, porodična dinamika, a i sigurno okruženje u burnom i stresnom periodu vašeg tinejdžera.

Neće proći samo od sebe!
Pomozite im da prebrode ovaj buran period života!
Roditelji su tu da deci čuvaju leđa i budu sidra u uzburkanom moru odrastanja!
Budite saradnici u odrastanju a ne suparnici!