O trudnoći se često govori u terminu „drugog stanja“ a u psihološkom smislu to je period koji karakteriše emocionalna labilnost i anksioznost. Trudnice su u većini slučajeva deo porodičnog sistema, kako vrednosti, tako i običaja i narativa. Ono što je najčešće prisutno od psiholoških fenomena u trudnoći je anksioznost, anksiozno-depresivno stanje i depresivnost nakon porođaja.

XXI vek je vek psihičkih poremećaja, samim tim, ukoliko žena nije psihički zdrava , trudnoća dodatno doprinosi njenoj ranjivosti i prenaglašenim reakcijama. Ukoliko postoji u porodičnoj i ličnoj anamnezi psihičkih poremećaja, zbog kontraindikacija psihijatrijskih preparata sa trudnoćom, trudnice su često prepuštene da se sa simptomima bore same.

U ovom periodu žene, ne može se razgraničiti preventiva od terapije, a sama trudnoća je povoljan period za psihoterapiju. Trudnoća je fiziološko stanje, nije bolest, naprotiv, priroda je izgradila mehanizme odbrane da se trudnoća iznese,tako da trudnoća nije ranjiv period.

Trudnoća otkriva unutrašnje konflikte koji su nastajali godinama u nazad. Sama trudnoća je takođe konflikt, jer sa jedne strane majka želi dete, uredan tok trudnoće i zdravo dete, a na nesvesnom nivou to je uzajamna agresija, sam proces implatacije ploda je vrlo agresivan, a tuđa jajna ćelija se zakači za zid materice i luči određene supstance vrlo agresivno i materica želi da se oslobodi tuđeg genetskog materijala. Kao i u životu, iz svakog konflikta rastemo i razvijamo se, pa tako i implantacija uspe i javlja se novo biće.

Važna je priprema, ne samo fizički, stan, krevetac, analize, već i psihički se treba pripremini za izazov trudnoće i roditeljstva.

Priroda se postarala pa ni sama žena ne želi da se u trudnoći bavi teškim temama,pa su najčešće to brige o trudnoći. Ono što je karakteristično, nesvesni sadržaj postaju dostupni jer dolazi do regresije, mama treba da se vrati na nivo deteta, da ga može razumeti. Žene postaju jednostavnija, oglupe, počinju da ih interesuju banalne stvari. Na primer, žena je bila
intelektualno iznad proseka a sada odjednom, interesuju je obične, jednostavne stvari, štrika, kuva… Pojave se sećanja koja su bila nedostupna, emocionalnost se pojačava. Mehanizmi odbrane su uslovljeni porodičnom dinamikom. U moždanom korteksu formira se žarište trudnoće i sve prolazi kroz tu prizmu. I u ranom periodu, dok još niko ne zna za trudnoću, žena počne da brine o raznim stvarima, o starijoj deci, roditeljima, kako ću izneti trudnoću.

Trudnice se smatraju izuzetno osetljivim, i svi se trude da ona ne doživljava stres, a stres koji je odmeren i umeren je zdrav da bi se trudnica pripremila za izazove. Kulturološki se trudnice smatraju ranjivim, imaju želje, zimi im se jedu lubenice, jagode… porodica stvara uslove trudnici da ne želi da se rastavi sa tom ugodnošću.

U trudnoći postoje tri tromesečja, prvi- najanksiozniji, kako će izgledati trudnoća, kako će izgledati život, strah od gubitka ploda. Za većinu trudnica ovo je period burnih emocija, anksioznosti i nemira. Drugo tromesečje – dijagnostička ispitivanja, prvi doživljaj pokretanja bebe u stomaku, nestaju mučnine i dolazi period prijatnih osećanja. Treće tromesečje, smireno,

žena ide na bolovanje. Javljaju se strahovi oko porođaja, ume da bude fizički teško, javlja se
gorušica, naticanje nogu, učestalo mokrenje, nezgodno spavanje.
Žena se umori od trudnoće I počne da mašta kako da se što pre porodi.

I onda…

Kada se porodi, žena često doživi da je zanemarena, umesto da se je svi obožavaju, da validiraju njenu “žrtvu” svi gledaju dete. Žena često ima osećaj zavisti prema rođenom detetu. Ja sam bila centar univerzuma i odjednom svi gledaju u bebu a ja moram da brinem o njoj. Kada roditelj vidi da dete liči na njega, pojavljuje se doza narcizma. Svaka trudnoća je zdrav narcizam, jer želimo da produžimo svoju vrstu. Postporođajna deprsija je narcistična depresija jer je žena imala sliku svog porođaja, sliku svog deteta, kako će proticati majčinstvo a ono što se dogodi u stvarnosti, razlikuje se od one slike koju je žena zamišljala. Ponekad, majke to ne integrišu i nastaje problem, posporođajna depresija. U zdravoj psihi žena uvidi da se te dve slike iz glave i života ne poklapaju, ali uspeva da ih integriše i objedini. Nikada ono što fantaziramo nije slika onog što imamo u stvarnosti.

Posle porođaja treba obratiti pažnju na sledeće simptome kod žene:

  • osećaj jake tuge i beznadežnosti
  • nagle promene raspoloženja
  • potpuna nezainteresovanost za okruženje i bezvoljnost
  • iritabilnost i umor
  • problemi sa snom
  • slaba koncentracija
  • distanciranje od bliskih osoba
  • emocionalna zatvorenost
  • intenzivan osećaj krivice, usamljenosti i stida
  • suicidalne misli
  • nametnute misli o nanošenju povreda detetu

Ukoliko navedeni simptomi traju duže od dve nedelje i postaju sve intenzivniji, neophodno je potražiti pomoć. Psihoterapija se pokazala kao odlično rešenje, a po potrebi se u ceo proces mogu uključiti i druge osobe, poput partnera ili bliskih članova porodice. Kroz psihoterapiju osoba stiče znanja i usvaja mehanizme kojima se može izboriti sa stresom i strahovima. Važno je znati da postporođajna depresija može da se razvije i kod očeva, pa treba jednako obratiti pažnju na oba nova roditelja.

Kako sprečiti post-porođajnu depresiju?

Posle dolaska bebe, novog člana porodice, potrebna je adaptacija svih članova. Briga o mentalnom i fizičkom zdravlju je takođe, neophodna. Danas postoje centri za pomoć trudnicama i njihovim porodicama, razne “školice za trudnice”, koje pomažu da se trudnoća od stresnog perioda žene pretvori u najsrećniji period života. Naravno, preporuka je i psihoterapija, individualna ili u paru.